Orthodox ⛪ Church of St. Alexander Nevsky, Belgrade

У време боравка добровољачког руског корпуса у Србији, под заповедништвом генерала Чарњајева, донета је покретна војничка руска црква у Београд 1876. године. Састојала се од гвоздене конструкције, платна, дрвеног иконостаса са иконама и другим потребним црквеним стварима. Патрон ове цркве био је познати руски војсковођа, кнез и светитељ Александар Невски. Покретна црква пратила је руску војску на свим бојиштима у Србији где је ова војска учествовала. После рата покретна војничка црква премештена је у порту Саборне цркве, а онда у зграду Велике школе. За потребе верника дорћолског краја, уместо ове богомоље, саграђена је мања црква посвећена Светом Александру Невском 1877. године на простору које формирају Душанова, Дубровачка и Скендербегова улица. Општина је 1891. године порушила ову цркву и на њеном месту изградила школу. Митрополит Михаило освештао је темеље новог храма на углу Добрачине и Улице цара Душана 1894. године , али због подземних вода и пуцања темеља није се наставило са градњом. Тек 1912 године на новој локацији, на простору које образују Душанова, Доситејева, Скендербегова и Француска улица, почело је са изградњом нове цркве, чији су темељи освештани 12. маја исте године (чин освећења извршио је митрополит Димитрије у присуству краља Александра Карађорђевића који је положио камен-темељац). Црква Светог Александра Невског је изведена угледањем на српско средњовековно црквено градитељство моравске школе. Планове за изградњу израдила је архитекта Јелисавета Начић, прва жена-архитекта у Србији. После Првог светског рата у пројекат је унео извесне измене архитекта Василије Андросов. Први светски рат одложио је изградњу цркве, па је она завршена тек 1928-1929. године, а мермерни иконостас (првобитно предвиђен за храм на Опленцу) поклонио је краљ Александар Карађорђевић 1930 године.
Садашње зидне композиције насликао је у „ал секо“ техници сликар јеромонах Наум Андрић 1970-1972 године, уз асистенцију његовог тадашњег ученика Момира Кнежевића, професора зидног сликарства на две српске ликовне академије, у Приштини (Звечану) и у Требињу. sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0_%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0_%D0%9D%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3

Nommé d'après le ressortissant russe Saint Alexandre Nevski basé sur une église de tente de champ de bataille de l'armée russe, après la libération de l'occupation turque, une première petite église a été construite en 1877, et en 1891, le plan d'une plus grande église a été commencé. Conçu par Jelisaveta Načić, la première femme architecte serbe notable, sa fondation a été consacrée en 1912, mais la construction a été retardée en raison de la Première Guerre mondiale, jusqu'en 1929.
La page Wikipedia italienne contient les meilleures informations sur les détails :
it.wikipedia.org/wiki/Chiesa_di_Sant%27Aleksandr_Nevskij